“Svi smo mi topli. Ali ponekad je ta toplota životinjska.Znao je stari Heraklit: svaki sanjar ima svoj jedinstveni, večni san, a svim ostalim je ostavljen onaj drugi, zajednički. U kome se mogu slobodno lagati i uništavati.... kada telo spava, i duša je duboko, u crnoj rupi, a kada se telo probudi, duša odmah odmagli u nepoznatom smeru.I kada bi koračali kroz pakao, naše suze bi postale ruže.”