Dositej Obradović

“Otkud sam na ovi svet došao, šta sam u njemu činio i kud ću iz njega poći? Lašnje je živit s jednim narodom kojega jezik ne znamo, premda i to nije malena muka, nego provoditi sve svoje življenje s ljudima kojih svojstva, narave i ćudi ne poznajemo. Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po različni mesti sveta i kakvi su njihovi običaji? Mlada je duša podobna mekom vosku: u kakav ga kalup metneš i slaiješ, onaki obraz od njega napraviš. Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i preobraziti. Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti ga i preliti.”

“Sve što je materijalno biva i prođe. Ono neprolazno je bogatstvo duha, znanje i jezik svakog naroda, ta neugasla istina o večnom trajanju i onda kada vas ne bude više.”