“Tada sam shvatio dvije stvari: prvo, da ne moraš znati jezik da bi razumio prijatelja, i drugo, da je Ervin Hladnik Milharčić ozbiljan genij.”

“Od nje je naučio dvije osnovne stvari o ljubavi: prvo, da je, za razliku od onoga što romantici tako naduto tvrde, ljubav više postupan tijek nego iznenadni procvat na prvi pogled, i drugo, da je on sposoban voljeti.”

“Ja sam tada mislio suprotno: „Požuri da ostariš. Strahovito si zelen i gorak.“ Kako da se oslobodim mladosti koja je u stvari samo beskorisna mana?”

“I onda kada sam mislio da je pravo vreme da odem, da zaboravim, i kada sam verovao da mi je svejedno, ona bi banula niotkud i sve bi počelo ponovno... Ne znam zašto me taj pogled toliko očaravao, a da budem iskren, nisam se preterano ni otimao kada je bila u mojoj blizini. Sa srcem ne možeš kako želiš...”

“Shvatio sam da se sve što se događa, mora događati jer je tako najbolje za mene. Ja sam tu da učim. Svi ljudi koje susrećem, stvari koje mi se dešavaju .. Sve mi to pokazuje smjerove. A ja plešem. Shvatio sam ono što sam odavno znao. Trudio sam se tražiti vrata, putove, ali to su sve moji oblici. Vrata ne postoje, ti si ih stvorio - rekla mi je Ivana.”

“Ja da volim da čitam čitao bi sve što mi padne šaka. Učio bi jezike da mogu i na njima da čitam. Niko me ne bi mogao zaustaviti. Gutao bi knjige, časopise, brošure, upustva za upotrebu, male oglase. Čitao bi dok mi oči ne ispadnu. Onda bi čitao dalje rukama. Ne bi prestajao da čitam, razboljevao bi se, doktori bi mi zabranjivali čitanje, a ja bi i dalje čitao. Sakrivao bi se da me niko ne vidi.”