“Moj život je ono što sam učinio, moje znanstveno djelo; jedno je nerazdvojivo od drugoga. Moje djelo je izraz moga unutarnjeg razvoja, jer posvećivanje sadržajima nesvjesnog oblikuje čovjeka i dovodi do njegovih preobrazbi. Moja se djela mogu smatrati postajama na životnom putu.”

“Bilo mi je dovoljno to što Bog zna za moje probleme i želje jer samo On može na moj put dovesti one ljude koji će znati kako mi mogu pomoći i ublažiti moje muke.”

“Magla oko nas je tako gusta i tako varljiva da smo morali da iznađemo egzaktne nauke da bi smo mogli da ugrabimo bar zračak takozvane "stvarne" prirode stvari.Sve što znamo svetu i šta neposredno dožovljavamo su sadržaji svesti,koji pritiču iz dalekih,tamnih izvora.Mi živimo neposredno samo u svetu slika.Prirodna nauka može se prizvati samo onda,ukoliko sadržaj pretenduje da bude iskaz o određenoj stvari koja se može sresti u spoljašnjem iskustvu.Nauka ne može dokazati niti opovrgnuti postojanje Boga,kritika saznanja dokazuje nemogućnost spoznaje Boga,međutim,duša odudara od svega svojim tvrđenjem o iskustvu Boga.Bog je psihička činjenica neposredne iskustvenosti.Kada ne bi bilo tako,o Bogu ne bi bilo ni reči.Stoga možemo biti sigurni da u ovakvom slučaju imamo posla sa određenim psihičkim kompleksom činjenica, koje su u ovom smislu isto tako realne kao i svetlost koju vidim.Činjenica je punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban bilo kakav nepsihološki dokaz a nepristupačna je svakom obliku nepsihološke kritike.Ona može biti najneposrednije iskustvo a time i nejrealnije iskustvo, koje se ne može ni ismejati niti dokazima osporiti.Samo ljudi sa nerazvijenim čulom za činjenice ili sujeverna zatucanost mogu se boriti protiv ove istine.”

“Moja čast, moje poštenje nije ono što vide ljudi, moja je čast i moje poštenje ono što nosi obraz moje unutrašnjosti, a ono bičuje moju dušu mukama za svaku nečistu sjenu i nagrađuje zadovoljstvom ćistoću misli i srca.”

“Ivica, što je moje, to je i tvoje! - uskliknu bujna žena i zagrli bijesno, strastveno, plameno mladića. - Ti ćeš odatle, a i ja ću! Mladost je naša! Život je naš... Što je moje, to je i tvoje!”

“Mi upravo zivimo u epohi metamorfoze bogova,sto ce reci metamorfoze osnovnih principa i simbola.To nastojanje,te aspiracije naseg vremena koje mogu izgledati porazavajuce i koje,zapravo,nismo mi sami svesno izabrali,predstavljaju izraz unutrasnje metamorfoze koja se zbiva u coveku a da on toga nije svestan.Te transformacije ce imati najteze posledice i generacije koje dolaze ce biti duzne da sacine njihov bilans ukoliko covecanstvo hoce da se spase od samounistenja koje mu snagom nauke i tehnike prete.”

“Tada sam počeo postavljati pitanja o tome što je volja, gdje je duša, čime se hrani misao i je li i ona, misao, također imenica iz skupine mislenih imenica, mogu li glagoli napadati, a ako mogu, jesu li predmet njihova napada moje misli ili moji organi..., i na koncu, ako mogu zamisliti svoje unutarnje organe, jesu li tada po postanku organi ispred misli ili je misao ta koja proizvodi moje tijelo?”