“Nepromišljeno jurimo za novotarijama, gonjeni sve snažnijim osjećajem nedostatnosti, nezadovoljstva i nemira. Više ne živimo od onoga što imamo, nego od obećanja, više ne u svjetlosti današnjega dana, nego u tami budućnosti, koja će, kako očekujemo, napokon donijeti pravi izlazak sunca.”

“Magla oko nas je tako gusta i tako varljiva da smo morali da iznađemo egzaktne nauke da bi smo mogli da ugrabimo bar zračak takozvane "stvarne" prirode stvari.Sve što znamo svetu i šta neposredno dožovljavamo su sadržaji svesti,koji pritiču iz dalekih,tamnih izvora.Mi živimo neposredno samo u svetu slika.Prirodna nauka može se prizvati samo onda,ukoliko sadržaj pretenduje da bude iskaz o određenoj stvari koja se može sresti u spoljašnjem iskustvu.Nauka ne može dokazati niti opovrgnuti postojanje Boga,kritika saznanja dokazuje nemogućnost spoznaje Boga,međutim,duša odudara od svega svojim tvrđenjem o iskustvu Boga.Bog je psihička činjenica neposredne iskustvenosti.Kada ne bi bilo tako,o Bogu ne bi bilo ni reči.Stoga možemo biti sigurni da u ovakvom slučaju imamo posla sa određenim psihičkim kompleksom činjenica, koje su u ovom smislu isto tako realne kao i svetlost koju vidim.Činjenica je punovredna u samoj sebi tako da joj nije potreban bilo kakav nepsihološki dokaz a nepristupačna je svakom obliku nepsihološke kritike.Ona može biti najneposrednije iskustvo a time i nejrealnije iskustvo, koje se ne može ni ismejati niti dokazima osporiti.Samo ljudi sa nerazvijenim čulom za činjenice ili sujeverna zatucanost mogu se boriti protiv ove istine.”

“‎''Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav najveća utopija. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja.”

“Život je širi od svakog propisa. Moral je zamisao, a život je ono što biva. Kako da ga uklopimo u zamisao, a da ga ne oštetimo? Više je štete naneseno životu zbog sprječavanja grijeha, nego zbog grijeha.”

“Mi upravo zivimo u epohi metamorfoze bogova,sto ce reci metamorfoze osnovnih principa i simbola.To nastojanje,te aspiracije naseg vremena koje mogu izgledati porazavajuce i koje,zapravo,nismo mi sami svesno izabrali,predstavljaju izraz unutrasnje metamorfoze koja se zbiva u coveku a da on toga nije svestan.Te transformacije ce imati najteze posledice i generacije koje dolaze ce biti duzne da sacine njihov bilans ukoliko covecanstvo hoce da se spase od samounistenja koje mu snagom nauke i tehnike prete.”

“„... bit je u tome što sam oduvijek smatrala kako je tijelo više od tek obične posude za dušu.”

“Trpljenje patnikâ nije ništa veliko ni uzvišeno; u svome korijenu ono je sve drugo samo ne solidarno trpljenje, ono nije naprosto znak ljubavi, nego je daleko više naznaka za to da se više ne može ljubiti.”