“Otela mi je, Igore brate, moju sebičnost, moje remekdelo!”

“Moja čast, moje poštenje nije ono što vide ljudi, moja je čast i moje poštenje ono što nosi obraz moje unutrašnjosti, a ono bičuje moju dušu mukama za svaku nečistu sjenu i nagrađuje zadovoljstvom ćistoću misli i srca.”

“Samo izvolite, poslužite se mojom dobrotom, trošite moju iskrenost, hranite svoj ego mojom ljubavlju, gužvajte moje emocije kao staru hartiju, uzalud vam trud.Nećete postati bolji, nećete postati ja, jer treba vam i duša. A nju mi ne možete uzeti, i sve dok je imam, ostat ću Čovjek.”

“Bilo mi je dovoljno to što Bog zna za moje probleme i želje jer samo On može na moj put dovesti one ljude koji će znati kako mi mogu pomoći i ublažiti moje muke.”

“Ivica, što je moje, to je i tvoje! - uskliknu bujna žena i zagrli bijesno, strastveno, plameno mladića. - Ti ćeš odatle, a i ja ću! Mladost je naša! Život je naš... Što je moje, to je i tvoje!”

“Ne vem, iz kakšnega daljnega časa mi prihajaš čedalje bolj naproti. Tvoje sonce in zvezde te ne morejo za zmeraj skriti pred menoj. Marsikakšno jutro in večer je bilo slišati tvoje stopnje in tvoj sel je prišel v moje srce in me skrivaj poklical.Ne vem, zakaj je danes moje življenje tako nemirno in mi srce prešinja občutek trepetajočega veselja. Kakor da prihaja čas, ko naj končam svoje delo, in v zraku čutim rahel duh tvoje blage navzočnosti.”