“Imao je vječnost na raspolaganju i nije se mogao sjetiti ničega što bi do njezina kraja volio više činiti, do biti uz ženu koju voli.”

“Probudila se njezina tiha ljubav što je do sada bila samo kao neki san. Ljubomor je zgrabio srce i valja ga u bolu, nikad iskušenom, nikad slućenom. Do ovog časa nije poznavala drugo do želju da usreći njega, pomogne mu da on stekne ženu koju ljubi. U času kad je prešao taj prag - jauknula je poput pregaženog pseta na pragu njegova gospodara. (...) "Zašto ova bol? Što sam htjela, željela, očekivala? Da on bude sretan! Sad je sretan! I ja sam sretna - sretna" - govori sebi, a bol je guši i suze padaju...”

“Oborio sam pogled. Nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukčije, pa i ovo što me boli. Odlazi, sjenko, ništa nije moglo biti drukčije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukčije pa da bude bolje u ljudskom životu.”

“Samo smo se milovali i ljubili, i to je bilo kao da razgovaramo na neki drugačiji način, kao da poljupcima kažemo nešto za što bi trebalo deset rečenica, i tko zna da li bi i tada bilo kazano do kraja.”

“Bez te tačke, za koju si vezan, ne bi volio ni drugi svijet, ne bi imao kud da odeš, jer ne bi bio nigdje.”

“Kad bih svoj život mogao ponovo da proživimpokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,ne bih se trudio da budem tako savršen,opustio bih se više.Bio bih gluplji nego što bejah,zaista, vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.Bio bih manji čistunac.Više bih se izlagao opasnostima,više putovao,više sutona posmatrao,na više planina se popeoviše reka preplivao.Išao bih na još više mestana koja nikada nisam otišao,jeo manje boba, a više sladoleda,imao više stvarnih, a manje izmišljenih problema.Ja sam bio jedan od onihšto je razumno i plodno proživeosvaki minut svog života:imao sam, jasno, i časaka radosti.Ali kad bih mogao nazad da se vratimtežio bih samo dobrim trenucima.Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,od trenova samo; nemoj propuštati sada.Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išlibez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.Kad bih opet mogao da živimlakše bih putovao.Kada bih ponovo mogao da živims proleća bih počeo bosonog da hodami tako išao do kraja jeseni.Više bih se na vrtešci okretao,više sutona posmatrao, sa više se dece igrao,kada bih život ponovo pred sobom imao.Ali, vidite,imam 85 godina,i znamda umirem.”