“Ako si se uputio prema cilju, i putem poceo da zastajkujes i kamenjem gadjas svakog psa koja na tebe laje, nikada neces stici na cilj.”

“Sve do svog posljednjeg predavanja nikada nikome na Carnegie Mellonu, a to se odnosi i na profesore i na studente, nisam rekao da sam bio odbijen. Čega sam se bojao? Da nisam bio dovoljno pametan za njihovo društvo? Da me neće ozbiljno doživljavati?Zanimljivo je da postoje tajne koje poželite otkriti tek na kraju života.Morao sam odavno ispričati ovu priču jer je njezina poruka sljedeća: ako nešto dovoljno jako želite, nikada nemojte odustati (i primite pomoć ako vam je nude).”

“Trebao sam samo da nadjem jednu koja me nece podsecati na nju. Pogledao sam oko sebe i desilo se cudo. Ni jedna me nije podsecala na nju. Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno bi svaka od njih trazila da prestanem cugat', pusiti, da se ponasam pristojnije. Sve bi one trazile da ih drzim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam sale na njihov racun. Trazile da ih izvodim na neka fina mesta i slicno. A ona...Ona je prihvatila svaki dio mene, i nikada nije trazila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao sta osecam. Nije trazila da je drzim kao kap vode na dlanu .Cinjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna”

“Previše ljudi ide kroz život žaleći se na svoje probleme. Uvijek sam vjerovao da bi se energija koja se troši na pritužbe trebala primijeniti na rješavanje problema i ljudi bi bili iznenađeni poboljšanjem situacije.”

“Trebao bi se ponositi bolom - svaki bol nas podseca na nas visoki polozaj'. Divno! Osamdeset godina pre Nicea! Ali to nije izreka na koju sam mislio - cekajte, evo je. Dakle: 'Vecina ljudi nece da pliva pre neo sto nauci'. Zar to nije saljivo? Razume se da nece da plivaju! Ta rodjeni su za tle, a ne za vodu. I, razume se, nece ni da misle; stvoreni su da zive, a ne da misle! Da, onaj koji misli, kome je glavna stvar da misli, moze da dotera daleko, ali je ipak zamenio tle vodom i jednom ce se udaviti.”

“„Dok sam promatrala tu gomilu ispred crkve i pomislila na sve one nagurane u njoj, zamišljala sam kako svaka ta osoba nosi vlastite uspomene na tebe... tvoj glas, tvoje lice, tvoj smijeh, na ono što si učinila ili rekla... i kad bi se na neki način svi ti djelići tebe mogli spojiti, na neki način bismouspjeli stvoriti potpunu sliku tebe, zajedno bismo te mogli zadržati.”