“U prošlosti se nikada nije dogodilo ništa što bi vas moglo spriječitida sada ne budete prisutni. A ako vas prošlost ne može spriječiti dasada budete prisutni, kakvu onda moć uopće posjeduje?”

“Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme.A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mač, skriven medju perima njenim, može povrediti.A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen može uništiti snove, k'o sto severac opustoši vrt.Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti.Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati.Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu,Tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.Poput snoplja pščeničnog, sakupiće vas u naručje svoje.Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja.Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki.A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu.Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Života. Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi,U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati,al' ne do poslednje suze svoje. Ljubav ne daje ništa osim sebe i nšta ne uzima, osim sebe.Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", već: "Ja sam u srcu Božijem."I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi,jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve.Ljubav nema drugih želja, nego da se ispuni.Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje:Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći.Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;I da krvarite drage volje i radosno.Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatimi uputite zahvalniicu za još jedan dan ljubavi;Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu;Da se s večeri vratite kući sa zahvalnočću,A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama…”

“Zdepasto i grbavo deblo drveta nikada ne bi povjerovalo da može postati statua, zadivljujuće umjetničko djelo, i nikada se ne bi podložilo dlijetu kipara, koji svojim genijem proniče što sve može načiniti od tog debla”

“Oborio sam pogled. Nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukčije, pa i ovo što me boli. Odlazi, sjenko, ništa nije moglo biti drukčije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukčije pa da bude bolje u ljudskom životu.”

“Ne treba čovjek da se pretvori u svoju suprotnost. Sve što u njemu vrijedi, to je ranjivo. Možda nije lako živjeti na svijetu, ali ako mislimo da nam ovdje nije mjesto, biće još gore. A željeti snagu i bezosjećajnost, znači svetiti se sebi zbog razočarenja. I onda, to nije izlaz, to je dizanje ruku od svega što čovjek može da bude. Odricanje svih obzira je prastari strah, davna suština ljudskog bića koje želi moć, jer se boji.”

“Konačno, ako ste svjesni toga da vas nitko drugi ne može usrećiti i da je sreća posljedica ljubavi koja izvire iz vas, to je najuzvišenije majstorstvo Tolteka,majstorstvo u ljubavi.”