“Trebao sam se tada znijiti krvlju, toliko je bio očajan bol moje žudnje... tolika strastvenost mojih molbi da je vidim barem na tren! Ali je nisam vidio.”

“Nisam baš razumio srcem, ali činilo mi se smisleno. Jedan od mojih velikih problema je vezanost za oblike. Traženje konkretnog, opipljivog. Znao sam da istina ne leži u tome, a ovaj put mi je škola. - Put na istok - put je u samog sebe!”

“Toliko sam kofera zatvorio u životu, tolike sate proveo pakujući prtljag sa kojim nikada nisam putovao, da je četvrtak bio dan pun senki i remenja, jer kad vidim remenje za kofere kao da vidim senke, delove nekog biča koji me šiba posredno, na najsuptilniji i najužasniji način.”

“Sve do svog posljednjeg predavanja nikada nikome na Carnegie Mellonu, a to se odnosi i na profesore i na studente, nisam rekao da sam bio odbijen. Čega sam se bojao? Da nisam bio dovoljno pametan za njihovo društvo? Da me neće ozbiljno doživljavati?Zanimljivo je da postoje tajne koje poželite otkriti tek na kraju života.Morao sam odavno ispričati ovu priču jer je njezina poruka sljedeća: ako nešto dovoljno jako želite, nikada nemojte odustati (i primite pomoć ako vam je nude).”

“Svjestan sam da Chloe neće imati nikakvih sjećanja na mene. Još je premala. Ali ja bih želio da odraste znajući da sam bio prvi muškarac koji se u nju zaljubio.”

“Trebao bi se ponositi bolom - svaki bol nas podseca na nas visoki polozaj'. Divno! Osamdeset godina pre Nicea! Ali to nije izreka na koju sam mislio - cekajte, evo je. Dakle: 'Vecina ljudi nece da pliva pre neo sto nauci'. Zar to nije saljivo? Razume se da nece da plivaju! Ta rodjeni su za tle, a ne za vodu. I, razume se, nece ni da misle; stvoreni su da zive, a ne da misle! Da, onaj koji misli, kome je glavna stvar da misli, moze da dotera daleko, ali je ipak zamenio tle vodom i jednom ce se udaviti.”