“Govorom o anonimnome kršćanstvu Rahner je nastojao posredovati osjećaj za Božju širinu i za crkvenu uskoću.”
“Potreba za kretanjem slična je heroinskoj zavisnosti. Prostor te ne ostavlja na miru. Nikada on neće reći: dobro, ovaj je otpao, ima dovoljno njih koji me gaze, neka ga, neka miruje. Ne! Umesto da za bogalja postane beznačajan, prostor mu se neprestano nameće, pokazuje svoju prividnu širinu, a opet, paradoksalno, počinje da steže obruč oko tebe. S vremenom bar znaš na čemu si. Ono protiče isto i za olimpijskog pobednika u sprintu na 100 metara i za čoveka u invalidskim kolicima i za morski krastavac.”
“Da, sve otkako je čovjek prvi put digao glavu iznad ulaza u špilju da pogleda zvijezde na nebu i pomislio kako bi bilo lijepo imati jednu takvu zvijezdu samo za sebe, sanjao je o tome da drugi rade za njega i da on za to plaća što je manje moguće.”
“Poceo sam da ceznem za zavicajem; za nekim toplim krevetom, ljudimakoje sam poznavao, za nekim mirnim ulicama, za nekim lukama u kojimaje voda ruzicasta sa zalaskom sunca, za nekim devojkama koje samostavio iza sebe, na brzinu, pakujuci se sebicno za put. Kako je tokurvinsko osecanje, ta ceznja! Ne nostalgija, ne patnja zbog togasto si nekud daleko otisao - to je bila ceznja u najcistijem obliku,uvek sanjas o necemu DRUGOM.”
“Pero moje sanja, sanja o junacima pobjednicima tiranije, o bojovnicima ljudske sreće - o poštenjacima koji svoje uvjerenje ne daju ni za kruh, ni za zlato, ni za medalje - ni za što.”
“Nemá smysl zlobit se na někoho za to, že je sám sebou a stará se o vlastní zájmy.”