“Ne maram, da bi ravno ti sodila med lene in ravnodušne. Želim, da se odločiš za budno življenje.”

“Življenje ti ne da vedno tistega, za kar prosiš, vedno pa ti da tisto, kar potrebuješ!”

“Ja da volim da čitam čitao bi sve što mi padne šaka. Učio bi jezike da mogu i na njima da čitam. Niko me ne bi mogao zaustaviti. Gutao bi knjige, časopise, brošure, upustva za upotrebu, male oglase. Čitao bi dok mi oči ne ispadnu. Onda bi čitao dalje rukama. Ne bi prestajao da čitam, razboljevao bi se, doktori bi mi zabranjivali čitanje, a ja bi i dalje čitao. Sakrivao bi se da me niko ne vidi.”

“»Ne bi se trebao služiti muškim lukavstvima«, rekla je, stegnuta grla. »Što sam to tako neoprostivo učinila?« Natjerala si me da te želim, rekao joj je na svojem materinjem jeziku. Učinila si me klonulim duhom, usamljenim. Natjerala si me da čeznem za onim za što sam se zakleo da nikad neću trebati, nikad to iskati”

“Da mržnja ima miris osjećalo bi se iza mene na krv. Da ima boju crn trag bi ostao za mojim petama. Da može da gori plamen bi skuljalo iz svih mojih otvora.”

“S pogledom objamem prostor in prevzame me strašen stud. Kaj delam tu? Zakaj sem se spustil v to prerekanje o humanizmu? Zakaj so ti ljudje tu? Zakaj jedo? Res je, ne vedo, da bivajo. Želim si oditi, želim iti nekam, kjer bi bil zares na svojem mestu, kjer bi se lahko nekam uvrstil. Mojega mesta pa ni nikjer; odveč sem”