“Nijedna tuđa sreća nije bez pomalo sreće i za nas druge. Zato je jedna velika mudrost od tuđe sreće praviti sreću i za sebe.”

“... ni u najvećem gradu, nad čijim ulicama vise samo uska platna neba, proleće se ne da sakriti.... ima dva načina da se bude veseo i sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mišljenje o sebi.Ja mislim da se misao o Bogu začela pred velikom pučinom ili usred pustinje, jer se samo tamo mogla steći ideja o neizmernom i večnom. Zato ljudima rođenim pored mora pučina izaziva samo besnu ljubav za život.Tako je i Bog jedna istina srca. Zato ga nece ni ubiti razum, jer ga on nije sazdao...Umreti u lepoti, to izgleda vrhunac života na zemlji.... lepota se izgubila zato što je postala lepa za ceo svet.Ne kajem se za grehove koje sam učinila, nego za one koje nisam učinila.Ima nešto savršenije od lepote stvari u prirodi: to je sve ono što je ljudska misao dodirnula i ljudska lepota osvestila.”

“Ima među ženama više heroja nego što ih ima među ljudima, ali su ljudi celu istoriju prigrabili za sebe, i za priče o sebi. Međutim, mi smo heroji u bojnoj vatri, a žene u hladnoj svakidašnjici; mi smo hrabri pred smrću, a one pred životom; mi pred drugim čovekom, a one pred celom sudbinom.”

“Je li ovo ljubav, ili bolna jedna potreba da ljubim?”

“‎''Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav najveća utopija. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja.”

“Mi nekog ljubimo ne zаto što tu ljubаv zаslužuje potpunije i isključivije nego iko drugi, nego što smo mi nа tu ličnost prosuli jedno svoje sunce koje gа je ozаrilo i izdvojilo od sveg drugog nаokolo po zemlji.”

“Što uspemo našom pameću, pokvarimo našom ćudi, a što uspemo našom dobrotom, upropastimo našim porocima, i, najzad, što postignemo svojom mudrošću, izgubimo našim temperamentom. Jer ima nešto jače i presudnije od svih naših sila, a to su naše slabosti.”