“I onda, umre nam majka. I misliš: ne može se preboleti. Ali nauči čovek. Nauči se da živi bez ruku i bez očiju. A kad se srce smrzne, lepo se živi i bez srca. A kad se duša uguši, lepo se živi i bez duše. Mnogi su mrtvi već davno pre svoje smrti, a možda su baš takvi i najsrećniji.”

“Tako se teško živi, tako se kratko živi, pa još dobra polovica tog teškog i kratkog života nam prođe u mržnji i nesporazumima. Oh, ugasite mržnju! Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako ne može živjeti bez opraštanja.”

“Živi ništa ne znaju. Poučite me, mrtvi, kako se može umrijeti bez straha, ili bar bez užasa. Jer, smrt je besmisao, kao i život.”

“‎''Ljubavnici su najveći utopisti, a ljubav najveća utopija. U ljubavi se oseća više nego što treba, pati više nego što se misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u šta ni sami ne verujemo. U ljubavi nema ničeg razumnog. Ljubav je jedno duševno stanje bez ravnoteže i bez razabiranja.”

“Ne gunđam i ne žalim se (ne znam zašto bih), a ljudi se čude i kao da im je krivo što sam ja miran i veseo. A ja se njima čudim što gube vrijeme na nerazumnosti, bolje bi im bilo da žive.Ali im to ne kažem, ljudi ne vole kad im se govori istina. I žalim ih što se opterećuju nevoljama bez kojih bi mogli da budu. Dosta nam je nevolja bez kojih se ne može.”

“Jedan par, pomislih, koji zavisi i živi od svojih prepreka; jedan par koji će se rasturiti kad ih ne bude bilo, ako ga pre toga ne rasture te iste, tako zamorne i otegnute prepreke, koje će međutim morati da napajaju i neguju i da nastoje da večno potraju ako ih je već sustigao trenutak kada ne mogu bez ti i ja, ili jedno bez drugog.”