“Takva je vrlina: kada je pobeđuju, ona postaje moćnija i kada protiv nje spletkare, ona postaje nepokolebljiva!”

“Dobrota se svugdje cijeni. Postaje manom onda kada je poklonim osobama koje je nisu dostojne.”

“I onda kada sam mislio da je pravo vreme da odem, da zaboravim, i kada sam verovao da mi je svejedno, ona bi banula niotkud i sve bi počelo ponovno... Ne znam zašto me taj pogled toliko očaravao, a da budem iskren, nisam se preterano ni otimao kada je bila u mojoj blizini. Sa srcem ne možeš kako želiš...”

“I ako je lično shvatimo, umetnost je povišen život. Ona usrećuje dublje, ona troši brže. U lice svoga sluge ona reže tragove umišljenih i duhovnih doživljaja, i vremenom, čak i kada mu je spoljni život manastirski miran, stvara kod njega toliku razneženost, prefinjenost, zamor i radoznalost živaca da bi to jedva mogao stvoriti život pun razuzdanih strasti uživanja.”

“Je li ovo ljubav, ili bolna jedna potreba da ljubim?”

“Nijedna tuđa sreća nije bez pomalo sreće i za nas druge. Zato je jedna velika mudrost od tuđe sreće praviti sreću i za sebe.”

“... ni u najvećem gradu, nad čijim ulicama vise samo uska platna neba, proleće se ne da sakriti.... ima dva načina da se bude veseo i sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mišljenje o sebi.Ja mislim da se misao o Bogu začela pred velikom pučinom ili usred pustinje, jer se samo tamo mogla steći ideja o neizmernom i večnom. Zato ljudima rođenim pored mora pučina izaziva samo besnu ljubav za život.Tako je i Bog jedna istina srca. Zato ga nece ni ubiti razum, jer ga on nije sazdao...Umreti u lepoti, to izgleda vrhunac života na zemlji.... lepota se izgubila zato što je postala lepa za ceo svet.Ne kajem se za grehove koje sam učinila, nego za one koje nisam učinila.Ima nešto savršenije od lepote stvari u prirodi: to je sve ono što je ljudska misao dodirnula i ljudska lepota osvestila.”