“Sačuvaj me od onoga koji istinu ne može reći, a da ne ubode;od onog čovjeka s dobrim izražavanjem ali lošim namjeramai od onog koji samopoštovanje stječe pronalazeći pogreške u drugih.”

“Kad vas ljubav pozove, podjite za njom, Premda su staze njene tegobne i strme.A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se, Premda vas mač, skriven medju perima njenim, može povrediti.A kad vam progovori, verujte joj, Premda vam glas njen može uništiti snove, k'o sto severac opustoši vrt.Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti.Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati.Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananije što trepere na suncu,Tako će se spustiti i do vašeg korenja i protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.Poput snoplja pščeničnog, sakupiće vas u naručje svoje.Omlatiće vas, da bi vas ogolila. Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja.Samleće vas, do beline. Umesiće vas, dok ne postanete gipki.A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hleb za svetu Božiju svetkovinu.Sve će vam to ljubav učiniti, ne biste li spoznali tajne svoga srca i u spoznaji toj postali deo srca Života. Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi,U svet koji ne poznaje godišnja doba gde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svog i plakati,al' ne do poslednje suze svoje. Ljubav ne daje ništa osim sebe i nšta ne uzima, osim sebe.Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju; Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu", već: "Ja sam u srcu Božijem."I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi,jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve.Ljubav nema drugih želja, nego da se ispuni.Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje:Da se istopite i budete kao potok razigrani što peva svoj milozvuk noći.Da spoznate bol prevelike nežnosti. Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;I da krvarite drage volje i radosno.Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatimi uputite zahvalniicu za još jedan dan ljubavi;Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu;Da se s večeri vratite kući sa zahvalnočću,A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu i pesmom slavljeničkom na usnama…”

“Niko ne može da uzdrma kule prošlosti a da umakne kamenju što se obrušava”

“Mene više ništa ne može da porazi. Ni začudi. Ni zasmeje. Zato iskreno sažaljevam žive. Oni ne znaju da je od prostora na zemlji čoveku neophodan samo prostor komotnog ležaja. Od vremena, dok voli. Od imanja, da nije ni gladan ni žedan. Od znanja, da zna svoje telo. Od prava, da sme da ne voli onog koga ne voli. I još ponešto slobode za sebičluk i igru”

“Ja uopšte mislim da najčudniji ljudi izgledaju vrlo konvencionalno, vrlostandardno. Jer čovek koji je zaista čudan iznutra, onaj koji je u dubokomnesporazumu sa svetom koji ga ne prihvata i ne shvata, ne oseća nikakvupotrebu da se ukrašava spolja, da privlači ičiju pažnju. Naprotiv! On želida se sakrije. Ima li čudnijeg ljudskog stvorenja od Kafke, na primer, a onje gotovo čitavog života radio u jednom osiguravajućem društvu u Pragu,ne razlikujući se spolja od ostalih činovnika.”

“Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da ga ne izgube.”

“Bojim se ljudi koji dostojanstvo mere samo veličinom nesreće koju čovek može da podnese. Osećam zazor od ljudi koji ne umeju da se šale. I sa najozbiljnijim stvarima. Možete li, Auditore, da zamislite Njegoša kako se kikoće? Pa njegovim vojvodama i serdarima ništa nije smešno osim unižavanja drugih!”