“Sve sretne obitelji su podjednako, svaki nesretna obitelj nesretna je na svoj način.”

“Na to je rekla da su ona i njezina obitelj kršćani. Rekla je da je jednom, za vrijeme bogoslužja pod vedrim nebom, dobila Duha Svetoga i da je spašena. Njezini mama i tata, praktički svaki put za vrijeme bogoslužja dobiju Duha Svetoga i onda govore nekim nepoznatim jezikom. Ako si kršćanin, tvrdila je, to te čini sretnim. A ona i njezina obitelj najsretniji su za vrijeme bogoslužja pod vedrim nebom, jer ih ispuni Duh Sveti i sve to. Rekla je da ću ja otići u pakao jer nisam bio spašen.Odmah sam vidio da je ona kršćanka, jer dok je pričala polizala je moju lizalicu praktički do drške. Uzeo sam natrag to što je bilo preostalo.”

“Čovek gubi hrabrost. Veruje da se može navići na razočaranja. To nije tačno. Ona svaki put sve više bole tako da se čovek uplaši. To je kao da se svaki put više opeče. I svaki put sporije zarasta. Ne želim da se još koji put opečem.”

“Kakav rad!" mislim u sebi. "Tako bih voleo jednom da stvaram, skupljajući ono što je najbolje u bogaststvima oko mene, da preradim to zatim u jednu jedinstvenu homogenost. Na kraju rada pčelinog je med koji sadrži u sebi srž svih cvetova a nije čak ni skup onoga što su oni, već nešto novo i izvanredno. To nije ni ovaj, ni onaj cvet, to je med; i osobine su toliko drugačije da to čak nije ni miris pre svega, već ukus. Doći jednog dana na jedno jezero kao ovo, pristupiti svemu, svakome, slušati sve i gledati sve i posle, ne to opisati, već, iz toga načiniti nešto što će imati svoju boju, svoj ukus, svoj ton, svoj parfem, svoju sudbinsku patetičnost. Ne, ne, ne mislim to, već nešto što otprilike odgovara toj ideji. U svakom slučaju, trebalo bi napisati nešto imitujući pčele, nešto strahovito savremeno, a što ipak ne bi bilo: kao pčele!”

“Trebao sam samo da nadjem jednu koja me nece podsecati na nju. Pogledao sam oko sebe i desilo se cudo. Ni jedna me nije podsecala na nju. Sve su glumile princeze i svetice. Verovatno bi svaka od njih trazila da prestanem cugat', pusiti, da se ponasam pristojnije. Sve bi one trazile da ih drzim kao kap vode na dlanu, da ne zbijam sale na njihov racun. Trazile da ih izvodim na neka fina mesta i slicno. A ona...Ona je prihvatila svaki dio mene, i nikada nije trazila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao sta osecam. Nije trazila da je drzim kao kap vode na dlanu .Cinjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna”

“Traut je 2001. godine, dok su se pripremale dagnje na buzaru, rekao da je život neporecivo izopačen. "Ali naši mozgovi dovoljno su veliki da nam omoguće da se prilagodimo neizbežnom burlesknom lakrdijašenju", nastavio je, "pomoću veštački stvorenih epifanija poput ove." Mislio je na pripremanje dagnji na plaži pod zvezdanim nebom. "Ako ovo nije lepo, šta jeste?" rekao je on.Izjavio je da je klip kukuruza, kuvan u pari zajedno sa morskom travom, jastozima i dagnjama, rajska stvar. Dodao je "A zar sve ove dame večeras ne liče na anđele?". Uživao je u kukuruzu i ženama kao idejama. Kukuruz nije mogao da jede zato što mu je gornja veštačka vilica bila klimava. Njegove duže veze sa ženama bile su katastrofalne. U jedinoj ljubavnoj priči u kojoj se ikada okušao, "Poljubi me opet", napisao je: "Ne postoji nikakav način da lepa žena u bilo kojem značajnijem, dužem periodu ostane dostojna svog izgleda." Pouka na kraju te priče glasi:"Muškarci su kreteni. Žene su psihopate.”