“Nikad ne može propasti, nikad dok ima tko da umre za nju!”

“Ne volim tamu jer nikad ne znam šta se iz nje može izroditi.”

“»Ne bi se trebao služiti muškim lukavstvima«, rekla je, stegnuta grla. »Što sam to tako neoprostivo učinila?« Natjerala si me da te želim, rekao joj je na svojem materinjem jeziku. Učinila si me klonulim duhom, usamljenim. Natjerala si me da čeznem za onim za što sam se zakleo da nikad neću trebati, nikad to iskati”

“Nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo.”

“Ali ipak uz mene se može, mada je neobično, Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.”

“Oborio sam pogled. Nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukčije, pa i ovo što me boli. Odlazi, sjenko, ništa nije moglo biti drukčije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukčije pa da bude bolje u ljudskom životu.”