“Pero moje sanja, sanja o junacima pobjednicima tiranije, o bojovnicima ljudske sreće - o poštenjacima koji svoje uvjerenje ne daju ni za kruh, ni za zlato, ni za medalje - ni za što.”

“Skromni ljudi stidljivo plaču, znaju meru i u plakanju.Mali ljudi ne plaču, već cmizdre, oni nemaju ni pravih muka, ni pravih suza.Lako plaču samo zaboravni. Ima onih koji nikada ne plaču, koji čuvaju suze za svaki slučaj.Malo je života za mnogo plakanja,mnogo je plakanja za malo života”

“Ja smatram da postoje svi razlozi za život, ali ne uvek, ne i za svakoga. Ponekad nema smisla živeti samo života radi. Ali o tome ne možemo ubedljivo razgovarati. Ni sporiti. Sva su ta velika pitanja života sasvim lična stvar.”

“Ne osvajamo zemlju već grumen za svoju stopu ni planinu već sliku u svome oku ni more već njegovu gibljivu čvrtsinu i odsjaj njegove površine. Ništa nije naše osim naše vere zato se cvrsto držimo za nju.”

“Poceo sam da ceznem za zavicajem; za nekim toplim krevetom, ljudimakoje sam poznavao, za nekim mirnim ulicama, za nekim lukama u kojimaje voda ruzicasta sa zalaskom sunca, za nekim devojkama koje samostavio iza sebe, na brzinu, pakujuci se sebicno za put. Kako je tokurvinsko osecanje, ta ceznja! Ne nostalgija, ne patnja zbog togasto si nekud daleko otisao - to je bila ceznja u najcistijem obliku,uvek sanjas o necemu DRUGOM.”

“Jer, vidite, u teatru gledaoca osvaja magija igre, magična moć takozvane umjetnosti. On hoće da bude žalostan, da plače, da pati, a sve to ni za što - za hekubu!, kako reče Hamlet.”