“»Рекох чудну ријеч: побуна. И зауставих перонад равним ретком у ком је остала утиснута једнанедоумица, прелако изречена……Одакле је дошла опасна ријеч?……Је ли то само ријеч, или је мисао? Ако је мисао,онда је моја мисао, или моја заблуда.Ако је заблуда, тешко мени; ако је истина, тешко мени још више.«”

“Свак је рођен да по једном умре,част и брука живе довијека!”

“Jugoslavija danas zauzima ubedljivo prvo mesto u svetu ро rezervama naučnih radnika. SFRJ takode drži i svetski rekord ро broju akademika i doktora nauka mereno na kvadratni kilometar. Najveca koncentracija naučnih radnika zabeležena је u najstarijim i najuglednijim evropskim univerzitetskim centrima kao što su Beograd, Zagreb i Priština. Pošto rađaju ko šljive, brој doktora nauka se jedno vreme opasno približio broju nepismenih.”

“Svaka nepravda je jednaka, a čovjeku se čini da je najveća koja je njemu učinjena. A ako mu se čini, onda i jeste tako, jer ne može se misliti tuđom glavom.”

“Svakome cu priznati pravo da me prevari, osim prijatelju”

“Čovjek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mjesto, čovjek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvjsnošću koja ga čeka. Promjena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposjesti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovjek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovjek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promijeni mjesto ili nametne uslove. Kuda i kako da ide? Nemoj da se smiješ, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad, stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože mijenjamo. I opet se vraćamo smireni, utješljivo prevareni.”

“Otvorio sam knjigu nasumice i našao na priču o Aleksandru Makedonskom.Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svidio, a ipak je sve polupao. -Zašto? Zar nije lijepo? -Pitali su ga. -Baš zato-odgovorio bi on. -Toliko su lijepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sad.”