“S druge strane, Francuska revolucija 1789. nije počela zato što su potlačeni žudeli za bratstvom, jednakošću i slobodom, već zato što je hleb poskupeo toliko da više nisu mogli da ga kupuju.Svaka revolucija počinje od pijace, ma koliko se posle trtljalo o idealima.”

“Ako je lutao, bilo je to zato, što za neke ljude uopšte nema pravog puta.Kad bi ga pitali, šta zapravo kani postati, davao bi različite odgovore, jer je običavao reći ( a bio je to već i napisao), da nosi u sebi mogućnosti za hiljadu načina života, zajedno s potajnom svesti, da su to zapravo same nemogućnosti.”

“Otvorio sam knjigu nasumice i našao na priču o Aleksandru Makedonskom.Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svidio, a ipak je sve polupao. -Zašto? Zar nije lijepo? -Pitali su ga. -Baš zato-odgovorio bi on. -Toliko su lijepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sad.”

“Ako s nečim čovjek nije upoznat, mora pitati kako bi naučio. To je zaista puno bolje nego pretvarati se da znaš više nego što znaš samo zato jer se u svojoj umišljenosti ne želiš prikazati neukim.”

“... ni u najvećem gradu, nad čijim ulicama vise samo uska platna neba, proleće se ne da sakriti.... ima dva načina da se bude veseo i sretan: imati mnogo novca ili imati veliko mišljenje o sebi.Ja mislim da se misao o Bogu začela pred velikom pučinom ili usred pustinje, jer se samo tamo mogla steći ideja o neizmernom i večnom. Zato ljudima rođenim pored mora pučina izaziva samo besnu ljubav za život.Tako je i Bog jedna istina srca. Zato ga nece ni ubiti razum, jer ga on nije sazdao...Umreti u lepoti, to izgleda vrhunac života na zemlji.... lepota se izgubila zato što je postala lepa za ceo svet.Ne kajem se za grehove koje sam učinila, nego za one koje nisam učinila.Ima nešto savršenije od lepote stvari u prirodi: to je sve ono što je ljudska misao dodirnula i ljudska lepota osvestila.”

“Postoji u meni nešto užasno, što raste i što ne potiče od mene samog, već iz mrakova koje nosim u sebi, što potiče odande gde čovekova duša ne zna gde počinje a gde se završava njegovo Ja, niti šta ga je nateralo da započne onako kako misli da je započeo.”