“I reče moja misao: ko zna kolika Sunca gore od postanka svetlosti za ovaj krhki trenutak zemaljske svečanosti, kad ti prođeš kraj mene i prepoznam svoj lik u tvome oku kao odjek.”

“Moja misao je lako uhvatljiva i glatka i svako je odmah razume. Osim mene.”

“Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.”

“Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru kroz naprsle blizine. Stvarnost je kao odeća. Nije važno šta nosiš, nego kako ti stoji. Prekini sa oblačenjem, moda je sezonska umetnost. I budi dovoljno oprezan kad nešto glasno izgovaraš, sanjaru nad sanjarima. Govor je umetnost budnih.”

“Pitaš se: šta je suština?Biti moguć u nemogućem.Pitaš se: šta je cilj?Tvoja spremnost da kreneš.Pitaš se: gde je kraj?Na kraju tvoga pitanja.Kad uobličiš misao,uobličićeš beskonačno.”

“Početak početka je svuda. Kraj kraja je u nama.”

“Usne jedino zato postojeda s nekim podelis nesto svojeI da ti sapat saptom vrate...I nikad nikom nemoj ih datiako ne ume da ti ih vratitoplije,mekse, mladje i sladje.Jer usne samo zato postojeda osmeh po tvome osmehu skroje.”