“...osećam ukus osmeha tvog na usni...”

“Voleo bih da ipak negde sačuvaš sve moje daleke vrhove, na horizontalama tvog dna. I da proneseš moje prezrele oči kroz tišinu svih tuđih očiju i tuđih stanova… i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.”

“Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem kukanje. Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju... Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte”

“I trpimo se koliko god umemo, i lagaćemo kako se razumemo, sve dok na kraju, zajedno, ne stignemo tim istim putem na dve suprotne strane”

“Jedan brodolom više ili manje,za mene ionako ne menja stvarii nema uticaja na moju dugu.”

“Pa vi još uvek delite čovečanstvo na narode. Zar vas to nije prošlo?Nisam delio ja. Čovečanstvo se delilo.”

“Poljubac, to je: videti stvari u slojevima. Zagrljaj: na dlanu imati duboke mekote usana. Dodir između dvoje: porama, a ne ušima, slušati večnost postojanja”