“Pitaš se: šta je suština?Biti moguć u nemogućem.Pitaš se: šta je cilj?Tvoja spremnost da kreneš.Pitaš se: gde je kraj?Na kraju tvoga pitanja.Kad uobličiš misao,uobličićeš beskonačno.”

“VEČNOSTISvako na svetu ima jednu dužnostkoju nikad nije imao niko drugi.Odgonetaj je odmah. Nemoj da dočekašgodine, da staneš nasred sveta i pitaš: šta ću biti?Najteža zagonetka je detinjstvo,Ali ono jedino ima odgovor.Raduj se što si dete. To je velika stvar. I ponavljaj u sebi, ponavljajjednu jedinu ozbiljnu opomenu međusvim igrama:Stići će samo onaj koji ide.”

“Postoji u meni nešto užasno, što raste i što ne potiče od mene samog, već iz mrakova koje nosim u sebi, što potiče odande gde čovekova duša ne zna gde počinje a gde se završava njegovo Ja, niti šta ga je nateralo da započne onako kako misli da je započeo.”

“Kad neko traži, lako se može dogoditi da mu oko vidi samo ono što traži, da nije u stanju bilo šta da nađe, da primi u sebe, jer misli samo na ono za čim traga, imajući svoj cilj opsednut je tim ciljem. Tražiti - znači imati cilj.”

“Znam da ja nisam u svemu samo čovek. I sad sam upotrebljen tek uz put.Nevolja je u tome šo ne znam kako da prepoznamgde sam udešen tako neverovatno nesrećnoda upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnostisvemu pristajem da sam posuda,da sam ram koji obmanjuju da je ikona,da sam ikona koju varaju da je boja,da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.”

“Oborio sam pogled. Nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje skrivenu misao da je sve moglo biti drukčije, pa i ovo što me boli. Odlazi, sjenko, ništa nije moglo biti drukčije, i našlo bi se nešto drugo da boli. Ne može biti drukčije pa da bude bolje u ljudskom životu.”