“Znaš kako se ja zovem?Zovem se: čekanje tebe.”

“Nauči se da umeš da uplašiš svoj strah, umesto strah da tebe plaši.Nauči se da umeš da zaboliš svoj bol, umesto da on tebe boli.Nauči se da umeš da vodiš svoje puteve, umesto putevi tebe da vode.I nauči da umeš da odživiš svoj život, umesto da on tebe živi”

“I trpimo se koliko god umemo, i lagaćemo kako se razumemo, sve dok na kraju, zajedno, ne stignemo tim istim putem na dve suprotne strane”

“Ovde se smatra čašću i viteškom vrlinom kad poniziš do samrti sve sto te nadvisuje spretnošću, snagom, lukavstvom i umom.A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici kad im prineses dokaze da si ubio boga.Uši sam zalepio lišćem.”

“Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem kukanje. Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju... Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte”

“Pa vi još uvek delite čovečanstvo na narode. Zar vas to nije prošlo?Nisam delio ja. Čovečanstvo se delilo.”

“Ali ipak uz mene se može, mada je neobično, Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.”