“»Koliko je malo potrebno za sreću! Ono najsitnije, najnježnije,najlaganije, kao šuškanje guštera, dah, treptaj, pogled - ono najmanjepruža najveću sreću. Budi spokojan«”

“Tupo navikavanje, onošto je maleno i nisko, ispunjavajući sve kutove sveta, kao težak zemni vazduh dimeći se oko svega što je veliko, ometajući, obmanjujući, ublažavajući, gušeći, otežava put kojim ono što je veliko ima da ide ka besmrtnosti. Taj put, međutim, vodi kroz ljudske mozgove! Kroz mozgove zastrašenih i kratkovečnih životinja koje se stalno iznova pojavljuju radi istih nevolja i s naporom neznatno vreme odbijaju od sebe propast. Jer, one u prvom redu hoće samo jedno: da žive po svaku cenu. Ko bi kod njih naslutio onu tešku trku lučonoša monumentalne istorije zahvaljujući kojoj ono što je veliko dalje živi!”

“Prijatelji moji, kao mladici imali smo tezak zivot, mi smo patili od mladosti kao da je to neka teska bolljka. To je dolazilo od veka u koji smo bili baceni, veka ogromnog unutrasnjeg opadanja i raspadanja, koji se sa svima svojim slabostima, pa cak i svojom najboljom snagom suprotstavlja duhu mladosti. Raspadanje, to jest neizvesnost, svojstveno je ovom veku, nista ne stoji na sigurnim nogama i tvrdoj veri u sebe, zivi se za sutra, jer je prekosutra neizvesno. Sve je klizavo i opasno na nasem putu, a uz to se jos otanjio led na kome stojimo, svi osecamo kako dise stravican, topao jug - gde mi jos sada gazimo, doskora niko vise nece moci da stane nogom.”

“Sta je dobro? — Sve sto u coveku podstice osecanje moci, volju za moc, moc samu.Sta je rdjavo? — Sve sto potice iz slabosti.Sta je sreca? — Osecanje da moc raste — da je savladan neki otpor.”

“Man muß noch Kaos in sich haben um einen tanzenden Stern gebären zu können”

“Je ne sais ni entrer ni sortir .. je suis tout ce qui ne sait ni entrer ni sortir .”

“Velika, najveća sreća ne da se opisati kao velika nesreća. Za pravu sreću čovjek nema riječi, jer je riječ dijete muke i nevolje.”