“Godine 2000, aprila 43.;Martobra 86. Između dana i noći;Datum nikojiDan je bio bez datuma;Datuma se ne sećam. Meseca takođe nije bilo. Bilo je vrag bi ga znao šta.;Datum 1.;Madrid Februarijtrideseti;Januar iste te godine, koji jenastupio posle februara;25. datum;Datum 34 godineFebruar 349.”

“Rusijo!Rusijo!Vidim te iz svoje čudesne,divne daljine,vidim te: sve je jadno,razbacano i neudobno u tebi;ne vesele niti plaše pogled na tvoja smiona čuda prirode okrunjena smionim čudima umjetnosti,gradovi u kojima se dižu visoki dvorci s mnogobrojnim prozorima urasli u stijene,slikovito drveće i bršljan urastao u kuće,usred vječitog šuma i vodene prašine slapova...Široko je,pusto i ravno sve u tebi;kao točke,kao oznake,neupadljivo strše usred ravnice tvoji niski gradovi;ništa neće čovjeka oduševiti ni očarati mu pogled.Ali koja me to nepojmljiva,tajna sila vuče tebi?Zašto mi se neprekidno odjekuje i razliježe se u ušima tvoja čeznutljiva pjesma što se ori u tebi uzduž i poprijeko,od jednog mora do drugog? Što je unjoj,u toj pjesmi? Što me to u njoj zove,i jeca,i dira samo u srce?Koji me to zvuci bolno miluju,i u dušu mi prodiru,i viju mi se oko srca?Rusijo!Što hoćeš od mene?Kakva se to nedokučiva veza krije među nama?Što me tako gledaš,i zašto je sve u tebi uprlo oči pune nade u mene...Neće li se baš ovdje u tebi roditi beskrajna misao kad tebi samoj nema kraja?Oh,kakva je blisatva,čudesna ta daljina o kojoj svijet ništa ne zna!Rusijo!...”

“Postoje ljudi koji čitaju i postoje oni drugi. Je li netko čitatelj ili ne-čitatelj - to se brzo otkrije. Među ljudima nema veće razlike od te. Ljudi bi se čudili kad bi to tvrdio, a neki bi i odmahivali glavom zbog toliko zadrtosti. Ali bilo je to tako. Gregorius je to znao. Znao.”

“Svitalo je, kada je Filip stigao na kaptolski kolodvor. Dvadeset i tri godine nije ga zapravo bilo u ovom zakutku, a znao je još uvijek sve kako dolazi: i truli slinavi krovovi i jaka buka fratarskog tornja i siva, vjetrom isprana jednokatnica na dnu mračnog drvoreda.”

“Jamais la pitié ne s'empare aussi fortement de nous qu'au spectacle de la beauté atteinte par le souffle délétère de la débauche.”

“Ne poznavajući opasnost koja mi prijeti, bio sam jednako sretan kao da je zapravo i nije bilo.”

“Nije bilo zabavno biti razdražljiv i nemiran i usamljen i dosađivati se do neizdržljivosti jer je već bila skoro ponoć, a jedan se prijezira vrijedan grubijan uopće nije udostojao doći. Nije bilo zabavno niti znati da je bolje što nije došao, a opet ga željeti ovdje i mrziti sebe zbog te želje.”