“Godine 2000, aprila 43.;Martobra 86. Između dana i noći;Datum nikojiDan je bio bez datuma;Datuma se ne sećam. Meseca takođe nije bilo. Bilo je vrag bi ga znao šta.;Datum 1.;Madrid Februarijtrideseti;Januar iste te godine, koji jenastupio posle februara;25. datum;Datum 34 godineFebruar 349.”

“Postoje ljudi koji čitaju i postoje oni drugi. Je li netko čitatelj ili ne-čitatelj - to se brzo otkrije. Među ljudima nema veće razlike od te. Ljudi bi se čudili kad bi to tvrdio, a neki bi i odmahivali glavom zbog toliko zadrtosti. Ali bilo je to tako. Gregorius je to znao. Znao.”

“Svitalo je, kada je Filip stigao na kaptolski kolodvor. Dvadeset i tri godine nije ga zapravo bilo u ovom zakutku, a znao je još uvijek sve kako dolazi: i truli slinavi krovovi i jaka buka fratarskog tornja i siva, vjetrom isprana jednokatnica na dnu mračnog drvoreda.”

“Ne poznavajući opasnost koja mi prijeti, bio sam jednako sretan kao da je zapravo i nije bilo.”

“Nije bilo zabavno biti razdražljiv i nemiran i usamljen i dosađivati se do neizdržljivosti jer je već bila skoro ponoć, a jedan se prijezira vrijedan grubijan uopće nije udostojao doći. Nije bilo zabavno niti znati da je bolje što nije došao, a opet ga željeti ovdje i mrziti sebe zbog te želje.”

“Jedne je večeri došla kasnije nego obično. Bio sam legao. Brzo sam navukao prve gaće koje su mi se našle pod rukom. Ispostavilo se da su me baš te gaće, od svih koje sam imao, najviše izdavale. Lastiša oko butina skoro i nije bilo – praktično sam bio u suknji. Sve vreme sam morao dobro da pazim da sedim u određenom položaju i da ne ustajem naglo. Ipak mi se činilo da bi još nesrećnije rešenje bilo obući pantalone. Ona bi to naime protumačila kao signal da može da ostane, da uopšte nemam nameru da spavam i da je i moja noć bez kraja i konca.Shvatio sam koliko je ta odluka bila ispravna, i u istom trenutku uvideo da je razlika između čoveka u gaćama i čoveka u pantalonama ogromna, skoro nepojmljiva.U pantalonama si spreman za sve. Nijedan poduhvat nije nezamisliv. U gaćama si pak slobodan. Čoveka u gaćama je, na primer, teško usred noći pozvati u šetnju, što me od nje inače uopšte ne bi iznenadilo.”