“Ne vredi nam brinuti deco... Sve je to zapisano tamo negde gore u zvezdama...Aha... Samo je rukopis malo necitak? Kljuc je u nasim snovima. Snovi su ti cudesni rezervoari nasih buducnosti”

“Ja već godinama znam ko sam. Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe i ako znaš prečicu nema potrebe da se puno lomataš po bespućima. Ne bato. Stigao si čim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom istetoviran na grudima kao metu. I eto ti... U tome je tajna. U tome je jedini trik.”

“Znala je da će dio nje zauvijek ostati s njim. Tamo gdje su onoga dana stali, ostao je njegov ponos, njen inat, prokockana šansa i jedno obećanje. Imali su sve, a izabrali su ništa.....”

“S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikada te više neće zaobići.”

“I onda kada sam mislio da je pravo vreme da odem, da zaboravim, i kada sam verovao da mi je svejedno, ona bi banula niotkud i sve bi počelo ponovno... Ne znam zašto me taj pogled toliko očaravao, a da budem iskren, nisam se preterano ni otimao kada je bila u mojoj blizini. Sa srcem ne možeš kako želiš...”

“Ma, ne idem ja ispred svog vremena.Moje vreme ide iza mene.U tome je nesporazum.Ipak, sačekaću ga još malo.Još samo malo, onda odoh...”

“Ko li će goreti u Paklu?Oni što prodaju, oni što kupuju, ili oni što to gledaju a ćute? Uh, đavo će raditi u tri smene kadmu naiđe naša generacija... Još malo pa nestalo...Na Velikom Balkanskom Vašaru trguje se robusno, bez cenjkanja, načinom koji je još AtilaHun doveo do perfekcije, ali mnogi nisu tu samo iz koristi...O, nikako...Mnogi su tu iz čistog zadovoljstva...Ovo je narod Nebeskih Ratnika, Graničara Hrišćanstva, narod vojnički toliko superioran, dapar poslednjih ratova vodi sam protiv sebe, u nedostatku dostojnih protivnika...Pa slušaj, pedeset godina apstinencije teško je palo?Zarđali oklopi vitezova poraženih na Kosovu Polju žestoko su ulubljeni od silnog busanja ugrudi...”