“Osećanje, za koje nemam imena, obuzelo mi je dušu – osećanje koje se opire analizi, kojem su znanja iz davnih vremena neprimerena, i za koje mi, zebem, ni sama budućnost neće pruţiti kljuĉ. Za duhovni sklop kao što je moj, kobno je ovo drugo saznanje. Neću nikad – znao sam da neću nikad – dokuĉiti prirodu tih svojih misli. Ipak, nije sasvim ĉud-no što su ove moje misli neodreĊene, jer potiĉu iz sasvim novih izvora. Novi osećaj – ne-ka nova suština – uvećali su mi dušu”