“Smatrao sam da je jedina ispravna pozicija umetnika, pozicija izdajnika. Umetnik je onaj čiji smeh za pretke i tradiciju porugom se ori. Umetnost mora da stremi razlici, Drugom.”

“Činjenica je da sam jedinstven. Ne zanima me šta jedan čovek može saopštiti drugim ljudima, kao i onaj filozof ja smatram da se veštinom pisanja ništa ne može preneti. Za dosadne i proste sitnice nema mesta u mome duhu, koji je predodređen za velike stvari.”

“Knjige su se same ispisivale.Nekoć je Mort to smatrao jezovitim. Ali sad je bilo nekako... ohrabrujuće. Ukazivalo je da sve u svemiru ide glatko. Ali njegova svijest, u potrazi za izlazom za nuždu, vedro ga je podsjetila da, no dobro, možda sve ide doista glatko, ali da zasigurno ne ide u pravom smjeru.”

“Trebao bi se ponositi bolom - svaki bol nas podseca na nas visoki polozaj'. Divno! Osamdeset godina pre Nicea! Ali to nije izreka na koju sam mislio - cekajte, evo je. Dakle: 'Vecina ljudi nece da pliva pre neo sto nauci'. Zar to nije saljivo? Razume se da nece da plivaju! Ta rodjeni su za tle, a ne za vodu. I, razume se, nece ni da misle; stvoreni su da zive, a ne da misle! Da, onaj koji misli, kome je glavna stvar da misli, moze da dotera daleko, ali je ipak zamenio tle vodom i jednom ce se udaviti.”

“Svaki nered se opravdava ako teži da izađe iz sebe, možda se kroz ludilo može dospjeti do razuma koji neće biti onaj razum čiji je nedostatak ludilo.”

“PESMA ZA NAS DVOJEZnam,mora biti da je tako:nikad se nismo sreli nas dvoje,mada se trazimo podjednakozbog srece njenei srece moje.Pijana kisa siba i mlati,vrbama vetar cupa kosu.Kuda cu?U koji grad da svratim?Dan je niz mutna polja prosut.Vucaram svetom dva prazna okazurim u lica prolaznika.Koga da pitam,gladan i mokar,zasto se nismo sreli nikad?Il je vec bilo?Trebao korak?Mozda je sasvim do mene dosla.Al' ja,u krcmu svratio gorak,a onane znajuci-prosla.Ne znam.Ceo svet smo obisliu zudnji ludojpodjednakoj,a za korak se mimoisli.Da,mora da je tako.”