“Smatrao sam da je jedina ispravna pozicija umetnika, pozicija izdajnika. Umetnik je onaj čiji smeh za pretke i tradiciju porugom se ori. Umetnost mora da stremi razlici, Drugom.”

“Žene su me privlačile, ali sam smatrao da ja kao umetnik ne treba da imam išta s njima, jer to može samo da šteti mojoj umetnosti.”

“Sećam se da sam jedno jutro video ispred samoposluge nekog popa kako ljušti kikiriki, odmah mi je bilo jasno da neće biti mira na Balkanu.”

“Ljubav prema sopstvenom narodu je kao ljubav prema kiselim krastavcima i kao književna tema je odavno potrošena.”

“Šta sam pri tom osećao - ne znam. Moja veština skrivanja od samoga sebe bila je tada najveća. Usavršio sam je do kraja. I ona je, dopunjujući se skladno sa mojom ohološću, tada dostigla sam zenit. Osećao sam samo ono što sam hteo da osećam gotovo sa istom lakoćom sa kojom sam, recimo, govorio samo ono što sam želeo da kažem.”

“Tuđa iskrenost, ničim izazvana sa moje strane, činila mi se uvijek nezamislivo otužnom. Iza nje sam, neizostavno i pomalo panično, otkrivao želju da me ucenom nagnaju na čin prošnje za razumevanjem, prijateljstvom, saučešćem - velikim rečima izmišljenim da prikriju uzajamnu trampu slabosti među onima koji ne umeju muški da hodaju, ili šantaju, sami.”

“Zapazio sam odavno da su svi dobri pisci besramni. Njihovo delo im je važnije od svake stidljivosti. Što ne bi nikada ispričali, oni napišu. Bez obzira na cenu koja, katkad, može biti visoka. Viša od cene lične sreće.”