“Nažalost, odrasli smo u podrugljivoj sredini, gde se lako žigošu ljudi, a teško pokazuje ljubav.”

“Ljubav se stalno menja zato što se mi stalno menjamo. Stoga romantična ljubav, sama po sebi, donosi nestabilnost. Čini nas nezadovoljnim onim što imamo time što nas uvek usmerava ka nečemu što ne posedujemo u potpunosti, ili posedujemo u nedovoljnoj meri, ili pak u čije smo posedovanje suviše sigurni.”

“TA LJUBAVTa ljubavTako žestokaTako krhkaTako nežnaTako beznadežnaTa ljubav lepa kao danI ružna kao vremeKad je vreme ružnoTa ljubav tako istinitaTa ljubav tako lepaTako srećnaTako radosnaI tako nejasnaŠto drhti od straha ko dete od mrakaTako sigurna u svoje moćiKo smiren čovek u mrkloj noćiTa ljubav koja je plašila drugeKoja ih je terala da govoreKoja ih je terala da bledeTa vrebana ljubavJer smo ih vrebaliGonjena ranjena zgažena dotučena odbačena zaboravljenaJer smo je gonili ranili zgazili dotukli odbacili zaboraviliSva ta ljubavJoš tako živaI tako osunčanaLjubav je tvojaLjubav je mojaOno što je biloOno uvek novoŠto se nije promeniloIstinito kao biljkaUstreptalo kao pticaToplo živo kao letoMožemo obojeOtići vratiti seMožemo zaboravitiI posle opet zaspatiProbuditi se patitiOstariti opet zaspatiO smrti snevatiProbuditi se smešiti smejatiPodmladiti se pevatiNaša ljubav ostaje tuTvrdoglava kao mazgaŽiva kao željaSvirepa kao pamćenjeGlupa kao kajanjeNežna kao uspomenaHladna kao mermerLepa kao danKao dete slabašnaSmeši nam se nestašnoGovori a ništa ne kažeSlušam je drhteći strašnoI vičemVičem zbog tebeVičem zbog sebePreklinjem teZbog tebe zbog sebe zbog svih što se voleI što su se voleliDa vičem jojZbog tebe zbog sebe i zbog svih ostalihKoje ne poznajemOstani tuOstani gde siTu gde si nekad bilaOstani tuNe miči seNe odlaziMi što smo voljeniMi smo te zaboraviliA ti nas ne zaboraviSamo smo tebe na zemlji imaliNe dozvoli da postanemo hladniMnogo dalje uvekI bilo gdeJavi nam se da si živaMnogo kasnije u nekom šumarkuU šumi pamćenja iskrsniI nama se pridružiRuku nam pružiI spasi nas”

“Mnoge snage jačaju i rastu,mnogi se ljudi rađaju,rastu i umru,ali svi hoće više i bolje. Mnogo smo sami i bijeni sudbinom ali,u stvari,svi se mi ljudi držimo za ruke”

“Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena.”

“Tako se teško živi, tako se kratko živi, pa još dobra polovica tog teškog i kratkog života nam prođe u mržnji i nesporazumima. Oh, ugasite mržnju! Ljudi su nama potrebni i nikako se, nikako ne može živjeti bez opraštanja.”