“Ja vas pozivam, vas pojedinačno - kada se probudite, probudite se veseli i recite evo ga još jedan dan, imam šansu da uradim nešto, a ne, kada se završi dan, hvala Bogu još jedan se dan završio. Život je čudo jedno dato nama... znate ... hoću nešto da vam kažem nešto... o čemu ja ponekad razmišljam - jedno ljudsko biće je jedan od 40 000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. Trideset i devet hiljada i devetsto nisu uspeli. Znači vi ste šampioni. Svako ko se rodio, on je već pobednik. On je već uspeo u odnosu na 40000 drugih.”

“Kada me konačno pustio, prišao mi je jedan od pomoćnih trenera pokušavajući me utješiti. - Graham te je prilično izgnjavio, je li? — rekao je.Jedva sam izustio »da«.— To je dobar znak — naglasio je on. — Kad nešto zezneš, a nitko ti ništa ne kaže, to znači da su od tebe odustali.Tu lekciju sam zapamtio za čitav život. Kada si svjestan da činiš nešto loše, a nitko se više ne trudi da te opomene, stvari ne stoje kako valja. Ako ih i ne želiš slušati, tvoji kritičari su najčešće oni koji ti žele reći da te još uvijek vole, da se brinu za tebe i da žele tvoj napredak.”

“Moto koji me vuče napred je: nikada se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, ne ono sto će većina da podrži”

“Jedan par, pomislih, koji zavisi i živi od svojih prepreka; jedan par koji će se rasturiti kad ih ne bude bilo, ako ga pre toga ne rasture te iste, tako zamorne i otegnute prepreke, koje će međutim morati da napajaju i neguju i da nastoje da večno potraju ako ih je već sustigao trenutak kada ne mogu bez ti i ja, ili jedno bez drugog.”

“Iskustvo me je naučilo da se čovek, svaki put kada nešto želi da pobedi i u tome ne uspe, razboli. Oni koji gospodare situacijom nisu nikada bolesni, čak i ako je njihov organizam u stvari, svakim danom sve slabiji.”

“A ja bih tako volio da su svi ljudi sretni, i baš je lijepo kad je netko veseo ili kad se netko smije, i baš je to lijepo kad se nekome dogodi nešto lijepo, pa mu i lice bude cijeli dan lijepo, i ja ništa ne znam zašto ti ljudi nisu sretni i veseli, kao da neće, ili ne znaju kako treba biti sretan, ili se čak boje toga.”

“Rodolphe, koji je, da ubije vrijeme cio dan lunjao šumom, mirno je spavao u svom dvorcu; a spavao je i Leon, dolje, u Rouenu. Jedan ipak nije spavao u tom trenutku. Nad grobom, među jelama, na koljenima je plakao jedan mladić, a grudi mu se, razdirane jecajima, nadimale u tami pod teretom neizmjerne tuge, blaže od mjesečine i dublje od noći.”