“Sta je dobro? — Sve sto u coveku podstice osecanje moci, volju za moc, moc samu.Sta je rdjavo? — Sve sto potice iz slabosti.Sta je sreca? — Osecanje da moc raste — da je savladan neki otpor.”

“Prijatelji moji, kao mladici imali smo tezak zivot, mi smo patili od mladosti kao da je to neka teska bolljka. To je dolazilo od veka u koji smo bili baceni, veka ogromnog unutrasnjeg opadanja i raspadanja, koji se sa svima svojim slabostima, pa cak i svojom najboljom snagom suprotstavlja duhu mladosti. Raspadanje, to jest neizvesnost, svojstveno je ovom veku, nista ne stoji na sigurnim nogama i tvrdoj veri u sebe, zivi se za sutra, jer je prekosutra neizvesno. Sve je klizavo i opasno na nasem putu, a uz to se jos otanjio led na kome stojimo, svi osecamo kako dise stravican, topao jug - gde mi jos sada gazimo, doskora niko vise nece moci da stane nogom.”

“Knjige su se same ispisivale.Nekoć je Mort to smatrao jezovitim. Ali sad je bilo nekako... ohrabrujuće. Ukazivalo je da sve u svemiru ide glatko. Ali njegova svijest, u potrazi za izlazom za nuždu, vedro ga je podsjetila da, no dobro, možda sve ide doista glatko, ali da zasigurno ne ide u pravom smjeru.”

“Odobravanje. Mislilac ne potrebuje odobravanje i pljesak, uz pretpostavku da je siguran u svoj vlastiti pljesak.”

“Tupo navikavanje, onošto je maleno i nisko, ispunjavajući sve kutove sveta, kao težak zemni vazduh dimeći se oko svega što je veliko, ometajući, obmanjujući, ublažavajući, gušeći, otežava put kojim ono što je veliko ima da ide ka besmrtnosti. Taj put, međutim, vodi kroz ljudske mozgove! Kroz mozgove zastrašenih i kratkovečnih životinja koje se stalno iznova pojavljuju radi istih nevolja i s naporom neznatno vreme odbijaju od sebe propast. Jer, one u prvom redu hoće samo jedno: da žive po svaku cenu. Ko bi kod njih naslutio onu tešku trku lučonoša monumentalne istorije zahvaljujući kojoj ono što je veliko dalje živi!”

“Ako Bog uopste postoji, zasigurno mrzi ljude. To je sve sto mogu da kazem.”

“Zabranjeno je plakati, bez da se nesto ne nauci, probuditi se u danu a ne znati sta ciniti, biti uplasen svojih vlastitih uspomena. Zabranjeno je ne smejati se problemima, ne boriti se za ono sto zelis, odustati od svega zbog vlastitog straha da ostvaris svoje snove. Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje, ne pokusati razumeti sao ste sve proziveli zajedno, i zvati ih samo onda kad ti je neophodno. Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima, pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo, izigravati klovna da bi te pamtili, i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog, biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obvezuje, ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah. Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti, da zaboravis neciji smeh i oci, sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj, zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost i zameniti je njegovom sadasnjoscu. Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge misliti da je njihov zivot vredniji od tvog, ne spoznati da svako ima svoj put i slavu. Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu, ne imati trenutak za one kojima si potreban, ne razumeti da je zivot ono sto daje , takodje i uzima. Zabranjeno je ne traziti srecu, ne ziveti zivot s' pozitivnim stavom, ne smatrati da uvek mozemo biti bolji; Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe ovaj svet ne bi bio isti...”