“Skupljanje hrane nesumnjivo je bilo na prvom mjestu ženskih dužnosti budući da je taj zadatak održavao pleme na životu. Ni u jednom se trenutku pretpovijesne žene s djecom ili bez nje nisu oslanjale na svoje partnere, lovce, za nabavku hrane.”

“ZAR NE VIDIŠ DA NI TO LICE NA TEBI NIJE TVOJE? POGLEDAJ NA BILO KOJU FRESKU ILI SLIKU PA ĆEŠ GA ZAČAS NAĆI. TEBI JE SAMO PRIVREMENO DATO NA ČUVANJE, DA GA MALO NOSIŠ, KAO TUĐ ŠEŠIR, PA ĆE OTIĆI DALJE. TO ISTO VREDI I ZA TVOJ GLAS I ZVIŽDUK. OSVRNI SE, UOSTALOM, NA SVOJU SENKU, TU NA ZIDU, KOJA JE RASLA I GOJILA SE S TOBOM. U NJU ĆEŠ JEDNOM LEĆI POSLEDNJI PUT I ONA ĆE TE NADŽIVETI.”

“Ludilo ne postoji. Svako koga smatraju ludakom mora da je jednom u životu video nešto užasno. Nešto čega ne može da se oslobodi. O čemu mora da priča bez obzira na cenu koju će platiti.”

“Žena bez muškarca ne može se upoznati s muškarcem, s bilo kojim muškarcem , bilo koje dobi, a da ne pomisli, makar to bilo i na pola sekunde: Možda je ovo pravi muškarac.”

“Ne znam s kim se vi družite, ali ja već više meseci, kako sednem za neki sto, čujem kukanje. Žale se ljudi na dinar, na cene, na penzije, na situaciju ovde ili tamo, na mlade, na stare... I kukaju... Sve mi je dosadnije, zato, da se viđam i da se srećem. Pa mi je lepše da se zatvorim u svoju sobu...da prelistam neku poštenu knjigu i da još malo verujem, đavo ga odneo, da na svetu ima i lepih stvari... A ima ih. Verujte”

“Covek je stvorenje nacinjeno na kraju radne nedelje kad se Bog umorio. I cemu je trebalo celi ovaj globus stvarati u zurbi, za sest dana. Da se potrosilo malo vise vremena, svet se ne bi trebalo toliko popravljati i poboljsavati. Slicno se desava kad na brzinu sklepas kucu, pa u zurbi zaboravis WC, ili spremiste za metle, i to onda moras naknadno dograditi, bez obzira koliko te to kostalo novaca ili zivaca.”